Број 38 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 109

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
обнажујући зубе : треба да је пуста кад те из ње изнесу пећина пећина без налаза за археолошке очи твојих последника .
Ђозуе Кардучи умро 16 . фебруара 1907 . године
ЗИМСКА НОЋ
Магловите стране снегом покривене , Ко светлошћу белом све да је засуто ; Снег шкрипи и пршти – бисерје расуто – И мој дах се маглом ствара испред мене .
Све ћути . А горе , с небеских простора , Кроз облаке месец са видика плава Ту , на тлу , жалосну сенку оцртава – Безобличне гране разломљена бора .
Као помисао жељна смрти саме , Опаши ме , цичо , ледом ове таме , Да ми следи и страх немира и наде .
Бродоломник ноћас само неби тиче Са валова ових и у ноћи виче : - Шта л ' мртви у својим гробовима раде ?
109