Број 37 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 88

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
да ће наћи Петра па се он осмјелио , почео је ноћивати код куће , обрађивати њиве .
Ноћу су усташе из Великог Дубовика шенлучиле по хашанској цести . Пијани , трком су гонили коњске запреге , веселили се , дозивали виђеније Србе , изазивали их .
– О , Петре Савићу , кожу ћемо ти одерати ! – чуо се из мрака непознат глас . Тијесто таме су сјекли повици мушких гласова и вриска разуларених жена . Точкови кола су поскакивали по калдрми , ландрлали . Испод коњских потковица сијевале су искре . Понекад би из побјешњелих кола прснуо пуцањ из пушке према некој од српских кућа .
Мушкарци су се искупили испред Савићевих кућа , на ледини испод кленића . Забринути ршумом и пријетњама , питали су се шта предузети .
– Могли би срушити у Ријеци стабло преко цесте , када се зауставе , оспемо их камењем и отмемо им пушке – предложио је Петар Савић .
– Што можеш друго чути од будале него лудост – јави се припит Урош Будимир – хоћеш ли да неко главу изгуби .
– Овако чекајући нећемо их сачувати – отрпи Петар увреду . Нико не рече ни ријечи .
– О Уроше Будимиру , твоју главу ћемо на колац набити – добацио је неко из усташких кола .
– Види , и ја сам им на мети . Што сам им ја учинио ? – лецну се Урош .
– Ударила им лудост у главе – рече Јово Будимир . Нико им се није замјерио , а пале српске куће , отимају , пљачкају , убијају – пијани су !
– Нешто ће се морати предузети – јави се поново Петар – овако се даље не може .
– Јуче су палили куће по Средњем Дубовику – сутра ће у Хашанима – рече као за себе Исо Сучевић – моја је најближе цести , прва ће изгорјети .
88