С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
***
... Цијелим језером господари тама . Рутама којима се крећу чамци ноћу је просуто мастило , а барке разгледају по хартији од језера гдје би исписали имена својих пожуда што их нагоне на сталну кретњу . У даљини мрк талас пажљиво одиже и спушта оштре палубе успаваних барки . Сањиве главе путника , уморне али разбуђене дашком вјетра бескућника , замишљају каквих загонетки има четврт километра испод њиховог пловила , гдје обитава скривени свијет језерског огледала по којем звијезде роне и свјетиљке са спрудова плутају , гдје сновиђењима човјековим нема граница . Све је достижно , ухватљиво и могућно на тој несталној површини што се раздваја испред кљуна споре лађе . Сваки путник је увјерен да га она носи баш на оно мјесто куда се одавно премишљао да пође ... А кроз пола сата ће упловити у оно исто лијепо охридско пристаниште из којег се са копна отиснуо . До поноћи ће узбуђене ноге , које до тада клецаше између воде и небеса , ступити на излокан док . Увидјеће да се под њим више не гиба вода и да се ништа неће покренути док се стопала сама не сретну с врелином градског бетона . Како барка својим боком тупо удари о док гдје бива усидрена , тако човјек , враћен чврстом тлу , удари челом о стварност . Намјесто пљускања валова о бокове пловила , чуће се ударци клатна о бакрена звона с високих торњева црквених . У глави доскорашњег путника забрујаће обала , а шум валова наставиће да дремљиве барке проноси пучином . Недосањаним сном у мислима прошетамо и буде нам као да смо истински , па и најскривенијим чулом , чар жељеног живота осјетили . И будемо нарочито расположени , попут пера лаки , као облак којег сунце стријелама среће пробада . Невин осмијех лице нам кити све док оно разбуђене свијести не примијети кад невидљива суза низ бразгав образ
80