С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
искрице видљиве још једино даље од обале , тамо гдје дубина језера скоро триста метара досеже .
На које било мјесто да допутује човјек , неопходно је да претходно упозна свете истине с којима се цијели тај крај у прошлости суочио . Сав простор Охридског језера , сабијен обручем 88 km дуге обале , вапи да његова прича не буде попут паучине разасута у ваздуху већ да пронађе мјесто у нечијој ријечи . Нема ништа снажније нити врједније од живе људске ријечи што легенде претаче у врсних антологија достојна казивања ...
Ријетки ће назријети да ови неправилни колутови што са средине језера према обалама путују нису рођаци дивљим таласима из недогледних пространстава сланих вода свијета , него видан одраз залуталог уздаха , посљедњег издисаја с којим је душа из плућа излетјела , с лакоћом се одвојивши од тијела у којем никад смираја нашла није .
... Да само језеро није попримило од неба које се у њему огледа ову плаву боју што хипнотише , већ отуда што је ојађена душа , док је у тамници туцала камен , изгубила огањ несмирених осјећања који јој дотле у души тињаше , те јој око изразиту азурно плаву боју задобило – боју ока утамниченог мученика . Она се усула у очнe јабучицe као што је много година прије дубоку котлину испунила вода и у води језера остала да до данашњих дана живи . Из масива жалости и горчине издвојило се нешто од неизмјерне туге и чежњивости за човјеком . Језерска плавет изврсна је представа којом се настоји кобност помрчине сакрити . Игра се драма без наслова , без утврђеног сценарија , у амфитеатру околних узвисина , а под рефлектором јединог сунца .
... Потом , да је то велико удубљење што сеже пар стотина метара испод наших стопала , дубока јама , можда она у чемерној епохи опјевана јама Ковачићева , пријашњи дом крупном оку које ратно безумље ископа , незнаном као што је сијасет хероја са животног беспућа ... рупа у коју је изможден
77