Путопис | Миљан Кујача
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Путопис | Миљан Кујача
ОДЛОМЦИ НЕДОВРШЕНОГ ПУТОПИСА ОХРИДОМ
... Ко год стигне овамо опијен веселошћу узбуђеног посјетиоца , налетјеће на мало сјете и меланхолије што је немогуће избјећи дуж кривудавих улица града и поред језера , а ко дође тужан и потиштен , пронаћи ће зрнце благе радости , драгоцјено и ријетко као охридски бисер . Можда је тако стога што лијепе тренутке свако као залог за успомене са собом понесе , док су бриге и прећуткиване мисли језерским плавим ушима шапутане да их они у дубинама сакрију . Ко је овдје неко питање поставио , било наглас или бојажљиво у себи , није без одговора могао остати ...
***
Јасно видљиве , примјетне са сваког мјеста на овом благословљеном рту , избијају ћутке и нестају још тише , понављајући ритуал докле год по води има сунца и мјесечевих зрака , сјајне , блиставе свјетиљке као несагледивом љепотом очаране очи . Свjетлуцају у плићаку , над каменитим дном одакле опрезно провирују овећи комади истрошене стијене , испресијецане узаним каналићима , подно стрмог одсјека на чијем тјемену трава на вјетру трепери . Оне не признају латинску сентенцу о златној средини . Задовољство им је да путују од једне крајности ка другој , да заводе оне што на обали чекају долазак обећаног брода , или да подстакну оне што су на пучини да слиједе пламен неугаслих фењера , не посуставши због тренутка слабости што би их по обали просуо ... У супротном постају очајем преливени бродоломници што чекају на долазак брода који је давно у далекој луци сидро спустио . Зато су ове
76