Број 37 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 73

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ИЛУЗИЈИ
Драга моја Илузијо Одлучила сам да ти напишем писмо Да остане бар неки траг Нашег постојања Доказ да била си моја снага а ја твоја робиња
Желим да ти напишем Јер знакови живе дуже од гласова У овом свијету кројеном по измишљеном просјеку Свијету који прави мрље на асфалту од оних Који желе да умакну Сивилу просјечности
Драга моја Илузијо Оставићу ти писмо Прочитај га док будем спавала Прочитај га у себи , немој да ме пробудиш Не желим да видим кад будеш одлазила
Немој да се разочараш Што је писмо кратко Ја нисам прозни писац па да умијем да пишем Надуго и нашироко
Драга моја Илузијо , волим те .
Јелена Глишић
73