С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
КАДА БУДИШ ЗОРО
Када будиш зоро изгубљене дане разбуди из коме раштимане ноте , овом пјесмом залијечи болне ране , потисни у бескрај пакао Голготе .
Пијане боеме у сновима кудиш , обасјаваш лица снених очајника , тугаљивом сјетом за животом жудиш , очи плове међу тисућама слика .
С тобом нестају преваре и лажи , бунило снова у тами ишчезава , краљица ноћи почивалиште тражи .
Кад мјесечини сунце постане јава свјетлост новог дана људима угађа док смисао живота опет се рађа .
Иван Гаћина
72