Број 37 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 70

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ОЧЕ
Тако је тешко јер те нема више , душа ми плаче , срце слабо бије , од силних се суза очи заледише , убише те злотвори усред Метохије .
Ако Бог допусти из раја се јави , дођи ми у снове , дај ми неки савет , поштење се твоје међ` анђеле слави а твоје су речи мени свети завет .
Тако је лепо кад се тебе сетим , кад ми у сан дође твоје строго лице , само тада схватим , нећу да се светим , Свети Георгије казниће убице .
Анђели су сада твоја породица , поносан на тебе целим бићем дишем , кад се сетим твога поштенога лица ОЧЕ , великим словима име ти пишем .
Милован Илић
70