С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
изглед споменика усагласио са оригиналом . Међутим , убрзо послије тога Замјеник се на телевизији појављује са обје руке . Избузумљен због брзоплете одлуке , Секретар тражи да Вајар врати одсјечену руку на споменик , али Вајар и Активиста утврђују да је бронзана рука украдена из гробља , јер и сахрањена бронза има своју цијену . Сада , већ потпуно изгубљен , Секретар захтијева да Вајар излије нову руку , али одани политички умјетник први пут одбија послушност незајажљивом господару , бранећи се да би поновни рад на завршеном умјетничком дјелу угрозио његов стваралачки интегритет .
Схвативши да битку за виши положај у власти неће моћи добити , Секретар се окреће спречавању ширења гласина о његовом промашају са огромном статуом . За укоп бронзане громаде , поред Активисте и Вајара , ангажује јединицу Цивилне заштите , предузеће Градско зеленило и раднике Завода за глухонијеме , јер само они не могу одати тајну . Необичан укоп обавијен ноћном тамом и изведен у најстрожој конспирацији писцу такође служи за исмијавање ћуди и карактера оних који , на разним мјестима у хијерархији власти , доносе непромишљене одлуке и троше велике суме народног новца .
Бронзана громада као симбол безумља на крају романа јесте сахрањена , али прича о времену апсолутне власти појединаца наставља да живи . Уз то , она много више него о Вођи казује о онима који послушност , додворавање и понижавање прихватају као нормалан пут освајања одређених позиција у друштву .
Увјерени смо да је роман Громада и написан са намјером да упозори куда води безусловно покоравање вољи једне личности и до које мјере сежу људске изопачености у борби за преимућства која пружа власт .
62