С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
десетом дјетету Јовановића , кумовати његов Изасланик . Такав развој догађаја омогућава завршетак епизоде о кумовању апсурдним призором . У град Б . стиже тај кум Изасланик , „ анемични старчић из Централе “, кога красе „ блиједо избријано лице , проријеђена сиједа коса смотана и слијепљена на ћелавом тјемену , тамносмеђом бојом офарбани и уредно поткресани брчићи , празан поглед водњикавих очију , шиљаст нос , онакав какав дјеца срећу у сликовницама “ и ступа у необичан дијалог са родитељима који не знају ни имена својој бројној дјеци . Кад кум пита какво ће име дати новом члану породице , отац Феликс не зна ни то , али зато нову , за њега незавидну ситуацију , пропраћа сочним псовкама . Из заврзламе коју су му , ради своје промоције , приредили представници градске власти несрећни отац се спасава досјетком да дјетету дају Замјениково име . Ту „ важну чињеницу “ сутрадан објављују и локалне новине као „ историјско “ збитије у времену Секретарове владавине .
Како трећи мандат неумитно тече , Секретар схвата да мора предузети одлучујући корак . Даје инструкције вјерном сараднику Вајару да изради седмометарски бронзани споменик Замјенику са намјером да приволи тог моћника да присуствује величанственој свечаности и открије споменик самоме себи . А кад је Вајар потрошио много новаца и уложио силан напор да заврши бронзани монумент , наредни догађаји су и у Секретаровој огрубјелој души изазивали серију стресова , увјеравајући га да му било каква упорност неће помоћи да савлада невидљиве границе којима није дорастао .
Убрзано се нижу трагикомични догађаји . Прво стиже депеша из Централе да је Замјенику ампутирана десна рука , што потпуно ремети Секретаров план позивања Замјеника на велику свечаност у Б . Потом , у договору са Секретаром , Вајар тестером одсијеца руку бронзаном Замјенику да би
61