С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Ил ' је баш нужан живот од сто лета , Да се отворе врата другог света ?
Е да л ', — но иди , ти мисли недрага ! — Е да л ', што овде не угледа дана , Навек пропада из света саздана ? Нит ' му је игде у животу трага , Нити надежде , моћи бар постати , Коју имају сами незачети ?
О не , не да се то ни помислити ! Што је постало , то на веки траје . Тајна је , зашто баш то мора бити , Да земља живот и постанак даје ; Колико време , где л ' се ко ту скита , То се за писмо на тај пут не пита .
Шта може цветак , који с ' чупа рука Тек што га роса освежила прва ! Зашто да навек она душа кука , Која пропаде ни дужна ни крива , Нит може светлог угледати данка , Јер јој с њом рано мила умре мајка !
Заслуга дели по правди награду : Чим онај старац доби дане своје ? Бич има само над кривицом владу : Зар мој да страда син за грехе моје ? Да је сав живот један пут за тамо , Сви би столетни умирали само !
Збогом , о збогом , ти мили путниче ! Наћи ће тебе и отац и мати ; Они ће теби , ти ћеш њих познати ,
55