С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ЕМБРИОНУ
Откуда тако , ти мили путниче , У живот овај посла л ' живот тебе ? Је ли то живот , је л ' то право биће ? Кад свет не видиш , видиш ли сам себе ? Отац у теби себе не познаје , Кћер мати тражи , ту јој вид не даје !
Зашто си боље оставио дане , Да пут нов овај свршиш у ноћи ? Знала је судба да зора да сване Нећеш ти , нећеш дочекати моћи , Па зашто даде , да се кренеш к цели , За коју нужно дан ти треба бели ?
Ил ' је и мрачно матере ти крило Пристојно жељи , која живот тражи ? Да л ', што се овде зачне , није било ? Да л ' је где човек прије дана наши '? Је л ' биће , које само сате броји , Равно животу , који сто лета броји ?
Којем је од вас двојице неправда : Теби што уста немаш , да с ' насмејеш , Ни ока , сузом образ да опереш , Ил старцу , који мучи се и страда , Међутим пева , вес ' о зановета , И тако за сто , мање , више , лета ?
Мора л ' то бити , да се човек роди Овде , и време своје да пробави ? Има л ' пут земља , који кроз гроб води ? Може л ' се преко , да с ' овде не јави ?
54