С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
оде , епове ( Краљ Дечански 1846 . друго издање 1860 , Потопљена Пешта 1838 ), драме ( Немања 1862 , Звонимир 1868 , Бодин 1869 ), трагедије ( Херцег Владислав 1862 , Прехвала 1868 , Милош Обилић 1869 ), приповетке ( Суђеница 1845 , Стеван Јакшић 1846 , Мађарица 1850 , Господар Арса , Два брата 1851 , Женски јунак 1852 , Отац и кћи 1858 , Лука Сенчевић 1870 ), роман Калуђер 1881 . године и многе критике , расправе , путописне и историјске текстове . Од Матице Српске 1864 . године добија награду за Српску граматику . Један је од првих поборника Вукове реформе језика , један од првих песника дечијих песама , а једини песник који је писао епске песме . Надахнуће је црпио из народне књижевности . Суботићево књижевно дело стоји на размеђи класицизма и романтизма . Говорио је немачки , румунски и словенски језик .
За свој дугогодишњи рад на књижевном и културном пољу одликован је 1863 . руским орденом Св . Ане II степена , а у јуну 1884 . године доживео је ретку славу – прославу педесетогодишњице књижевног рада , коју му је приредила Матица српска уз учествовање Српског ученог друштва и уз уз честитке целог српског народа .
У Земун се пресељава 1884 . где је и умро 16 . јануара 1886 . године .
____________________________
51