Број 37 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 50

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
у дворани Текелијанума где су се скупили заступници из 83 општине да формулишу и у петицији изнесу пред угарски сабор жеље и захтеве српског народа . Као веома активан у народном покрету 1848 . неодвојиви је део историје српског народа у Угарској .
У лето 1853 . добија право на адвокатску службу у Новом Саду где је живео до 1861 . а потом се сели у Вуковар , следеће године у Загреб и 1874 . у Осијек где наставља адвокатску делатност . Био је цењен бранилац у кривичним делима док је службени језик још био немачки . Промена настаје 1859 . кад је дозвољено предавање аката и на другим језицима и од тада Суботић све своје делатности обавља на српском језику на велико незадовољство судија . Постављен је 1862 . за члана септемвирата ( касационог суда ) у Загребу и ту је остао до 01 . 09 . 1867 .
У Срему је 1865 . изабран за заступника на загребачком сабору и са тог места је много радио на постизању слоге између Срба и Хрвата . Имао је понуду 1867 . да ступи у руску државну службу али је одбио уз образложење : Силни руски народ може се обићи и без мојих малених сила , али не и народ коме ја припадам и домовина у којој сам , јер овде нема довољно стваралачких снага , па смо сви дужни да радимо и помажемо , колико можемо . Његово деловање за добробит свог народа је велико и значајно , а важио је за човека велике увиђавности и необичног такта . Издавао је и политички лист Народ ( 1870-1873 ) веома значајан у том периоду . Био је председник Матице српске и ту остао до 1872 . и први увео прославу Светог Саве .
Прве песме је објавио у Летопису 1834 . у седамнаестој години : Блажени живот , Живот пољски и Растанак , а 1837 . Матица српска издаје његову прву збирку лирских песама Лира , а 1843 . сам издаје другу збирку песама Босиље . Исте године издаје и Науку о српском стихотворству . Књижевни опус му је разноврстан и обиман . Писао је : класицистичке
50