Број 37 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 47

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ПРЕОБРАЖАЈ
Звезде пале моје очи , ватра сажеже носталгију , огањ пламти лековито . Примам нову одежду , Облачим се у мир , хрлим високо , мрак је само привид . Немерљиво се открива без граница , знамо оно што нам се да докучити . Звезде силазе , ноћ клизи по времену ... Део сам целине коју очима не могу сагледати , али је срцем осећам . Део сам немерљивог , што стоји над нама и допушта могућност преображаја .
КАД СЕ НЕКОМ ВРАЋАШ
Кад се неком враћаш , он ти слути кораке . Чује даљину кроз коју долазиш . И чека ... Нестрпљиво Твоје лице тужно или радосно , задовољно или скрушено , свеједно , чека , јер зна да долазиш !
47