С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
15 . новембар
Округао , крупан до распрснућа , сличан огромној Мулићевој калајисаној тепсији из Ћопићеве приче , с мрвицама злата и угља расутим по дну , синоћ ми је тај насмијани бекрија , увијек загонетног осмијеха , намигивао с ведрог , тананом копреном магличасте свиле прекривеног неба . Гледај ме , као да ми је говорио . Никад ме овако великог ниси видио , а сигурно ни нећеш , јер сам над твојим крајем овако моћан и овако свијетао био прије шездесет осам и поново ћу бити тек за осамнаест година . А ко ће гдје тада бити , не знам ни ја који сам вјечан .
Слиједећи језик астронома , медији га назваше супермјесецом . Јуче је од Земље њен једини вјерни природни пратилац био удаљен само 356.511 километара . Када јој је тако близу , онда , према подацима америчке агенције НАСА , дјелује као да је за четрнаест процената већи и за тридесет одсто свјетлији него када се налази на „ нормалној “ удаљености .
Дуго сам га посматрао и настојао да продрем у његову душу , увјерен да је има . Да није тако , зар би Мјесец измамио толико уздаха заљубљених и зар би кроз вијекове инспирисао пјеснике да му посвете хиљаде и хиљаде пјесама ?
16 . новембар
Испод прозора моје собе радници предузећа које брине о градском зеленилу данас су посадили три јеле , добро развијене саднице , високе око метар и по . На једну од њих овог часа ( 14,42 ) слетјела је крешталица , креја , сојка , птица са много имена чијим шареним крилом ловци украшавају шешир , шумска љепотица коју до сада нисам видио у граду , међу стамбеним зградама .
Она моја љетос осушена јелика добила је замјену , а моја осјећања су помијешана : радујем се новим садницама , а
43