С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
изврстан оквир да се говори о Кочићу , бунтовнику , народном трибуну и писцу који је моћном приповијетком , исприповиједаном здравим народним језиком , обиљежио и обогатио српску књижевност .
Ваљало би да из овог извучемо поуке , па да нам пригодне свечаности , на које долази разнолика публика , различитог образовног нивоа , не личе на уско специјализоване симпозијуме .
12 . новембар
Не би , чини ми се , имало смисла ископавати кости ових мртваца и поново их сахрањивати у мјестима живих потомака , далеко од овог вјечног почивалишта у пустом али ипак драгом , своме родном крају . У космичкој тишини . Ако ико , они ће проникнути у саму срж ове и оволике тишине .
Тако , у својим родним Грдановцима , над гробовима оца , мајке и других својих најрођенијих , размишља пјесник Стеван Тонтић , у путопису ( који је више од тога ) Један дан у крајишком завичају , посвећеном Бранку Ћопићу , о стогодишњици његовог рођења , објављеном на блогу Миљенка Јерговића . Путујући од Бањалуке до у посљедњем рату до темеља разрушеног родног села , Тонтић на врло занимљив и по много чему оригиналан начин описује то што види , призивајући успут сјећања на доживљаје везане за та мјеста , нарочито на запамћења из дјетињства .
Како писати , двадесет година по завршетку рата , о свом историјски потопљеном завичају под Грмечом ? На питање које сам себи поставља , пјесник одговара текстом : једноставно , не дозвољавајући емоцијама да надвладају чињенице .
Текст који заиста вриједи прочитати !
42