Број 37 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 33

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
посљедње вријеме школска врата све чешће , да не кажем чвршће , затворена живој пјесничкој ријечи , како волимо рећи . А некада су и велике фискултурне сале биле претијесне да приме све ђаке који су с радошћу дочекивали књижевнике из лектире или оне који ће тек постати лектирни писци . Послије тих гостовања у школским библиотекама отимали су се за њихове књиге .
Зашто је данас стање сасвим другачије ? Разлози су вишеструки , али их , прије свега , треба тражити у томе што школе немају новца за такозване ваннаставне активности , а ни слабо плаћени наставници нису баш претјерано заинтересовани за ораганизовање таквих манифестација .
И онда , питамо се зашто ђаци све мање читају књиге предвиђене програмом обавезне лектире ( о другима да се не говори )? Жива пјесничка ријеч највише доприноси развијању љубави према књизи . Томе писци много више могу доипринијети него они који се боре за још један мандат . Зато им треба широм отварати врата , не само на почетку школске године .
7 . септембар
Данас ми је , у фејсбук поруци , пјесникиња Лара Дорин послала врло занимљиво размишљање о књигама које пишемо :
„ Постоји читава метафизика оног што није материјало и видљиво . То се и кроз поезију тешко отвара , тај други свет . Ми остајемо у књигама живи заробљени , вечно . Као у бајци Успавана лепотица . И спавамо док нас не пробуди прави читалац . А таквих је мало . Прави читаоци су као принчеви и принцезе .
Не може свако ко књигу отвори са њом се саживети . Потребна је та друга димезија коју човек својом муком , својим мислима отвара , као по оној мудрости : Тражи и даће ти се , куцај и отвориће ти се !
33