Број 37 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 31

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
– Давиде , дођи овамо , ево одавде се види цело двориште и кућа , чак и добар део баште , нема нигде никог .
Ја погледах , заиста нигде никог , крошње кајсије и трешње су се снено љуљушкале .
– Хајде да спаваш овде , кревет је велики таман за двоје . Закључаћемо собу , прозори су затворени , мирно спавај и ничега се не бој .
И ничега се нисам плашио кад је мој отац био поред мене . Сутрадан сам све заборавио . Ипак кад је била прва субота и кад је дошла Настина сестричина , њихов свештеник је окадио кућу и двориште . Ја сам тад испричао Марини шта сам видео те ноћи , а она ми је рекла да су то биле виле , да се оне скупљају на нечистим местима те да је и покојна Наста сигурно била једна од њих . Видевши неверицу у мојим очима Марина ми рече да је Наста некад била веома лепа и да је она памти кад се доселила у комшилук .
– Тад је имала око четрдесет година али изгледала је много млађе , живела је сама , удварали су јој се многи и ожењени и неожењени , свега је било ... Ја сам тад била млада , тек сам напунила двадесет и пет година , дадиља твог брата се удала и отишла , а мене су унајмили на њено место ...
Твоја мајка је није волела , нико од варошких госпођа је није подносио , а ником ништа није скривила . Слушала сам те варошанке како ружне ствари причају о њој , некад су се сваког четвртка окупљале овде код нас у салону ... Била је веома лепа покојна Наста , мора да негде има нека слика из њене младости , заиста дечаче била је веома лепа ... И носила је са собом неку велику тајну ...
О ПИСЦУ
Радован Синђелић Рођен 01 . 11 . 1994 . године у Сремској Митровици , а школовао се у
Шапацу , Школа примењених уметности – Гравер уметничких предмета . Добитник је многих награда и признања за поезију и кратку причу . Живи у Богатићу .
31