С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
мијауче . Случајно погледах ка свом поткровљу и видех нашу домаћицу Марину како брзо замаче за завесу . Она није волела што одлазим код Насте са којом није говорила јер је баба оптужила да је тровала њене псе који су једва преживели . Ја лично нисам у то веровао , али отац је молио баку да не пријави Марину милицији .
– Јеси ли научио ту визику – питала ме је баба секући и задњу главицу лука .
– Учио сам бако , ваљда сам научио – рекох и узех да рендам на велико ренде шаргарепу .
– Па Давиде , сад си мазио џукеле , а сад дираш шаргарепу – прекори ме .
– Нема везе – нашалих се – ионако ћемо ми појести ову сарму . Скочих да оперем руке на чесми .
– Донеси ми оно месо из кујне , ено га у црвеној вангли поклопљено зеленим поклопцем , нешто ме боле ноге Давиде , не могу да ходам задњих дана .
Донесох месо и баба замеси сарму па поче да увија листове . Узех и ја да правим сарме , нису испале баш лепе и једнаке , али она ми ништа не рече . Мачак скочи са дрвета и поче да се умиљава око мојих ногу .
– Давиде , морам нешто да ти кажем . Ето , пало ми синоћ на ум . Дала сам твом оцу давно неку стару лупу која ми је остала од мог оца , ето и мој је отац некад био златар , умро је млад , ја га се и не сећам добро ... Мало је ствари остало иза њега , све то чувам у сандучету на тавану , а ту лупу сам дала твом оцу још пре твог рођења . Нешто смо причали о његовом занату и он ми је рекао да је реткост наћи добру лупу . Хтео је да наручи неку из Пеште , па му ја показах ову што ми је од оца остала , и дадох му да се служи док бољу не набави . Да ли ти је причао о томе ?
– Није – рекох – није ми помињао твоју лупу , ми у радњи имамо неке две старе остале још од покојног деде Абрахама .
24