С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
подавили у запечаћеној боци , двадесетпетогодишњи Булатовић се огласио књигом Ђаволи долазе . Кад је званична крилатица била : „ Човек како то гордо звучи “ Булатовић је на почетку свога првенца цитирао Књигу о Јову : „ Шта је човјек да га цијениш и да мариш за њ “. Кад је све било прописано и уметрено написао је да „ без претеривања нема песништва “. У земљи митова и забрана , затворених и непроветрених глава ово сироче је иза сваког табуа стављало запету и отпочело спрдњу са целим светом . Тамо где је рат највећа светиња за њега је било највеће ругло оличено у каплару који је уместо иконе ставио шињел и крстио се према њему . У повестима овог писца често се спомињу сузе . Сам је гледао на свет кроз сузе својих ликова , али нико није видео сузу у оку овог гоњеника који није важио за јунака . Усамљеник кога није држало место , издвојеник који је свакоме пружао руку , искушеник коме је негирано све осим књижевног дара . Из пакла у коме је живео певала је његова лака реченица , бистра као срма .
Миодраг Булатовић је наш први књижевни дисидент и гастарбајтер . А шта у нашем свету значи бити непослушник може се закључити и из порекла једне речи коју често срећемо у говорном језику Булатовићевог родног краја . То је реч лутор . Лутор је скитница и пробисвет , а изведена је од имена Лутер . Тако је и у нашем забити доспео Лутер да његовим именом зову сеоске сакалуде …
21