Подсећање | Миодраг Булатовић
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Подсећање | Миодраг Булатовић
ПОСВЕТА
Милошу Марковићу , Синајиту , који ми је , без стида и мржње према било ком , све признао , посвећујем ову авантуристичку хронику , писану целом , десном шаком .
Домовино , не треба ми више твоје име . Домовино , хајде да сведемо рачуне , ти и ја : узми све што си ми дала , на првом месту име , које ти враћам , па ме ослободи своје судбине и свог мрака ! Јер , домовино , против тебе сам , стога што си , ти , огромна и без срца , а ја безначајан и пороцима начет , штетан у теби , која си велика , румена јабука ! Домовино , проклетство моје , јабуко , пусти црва , да изађе из тебе , а ти расти и крупњај , буди највећа и најлепша међу јабукама …
Судбина , кажеш . Јесте , судбина , али свињска ! Прво волиш домовину , бориш се за њу , крвариш и поносиш се тим . Домовина те , вољена , одбаци , и ти се нађеш , сав у ранама и сузама , на нечијем буњишту . Домовино , једина , не дај да ти пљују сина ! зацвилиш . Ниоткуд помоћи . Мрак и сове ! Онда те и с тог сметлишта , ружним речима и псима , отерају , као што су мене , пре двадесет и кусур година . Све више тугујеш за родним крајем , за црквама и гробљима , за песмама на свом језику . Не знаш никад , у туђини , где је исток а где запад , па тумараш , идеш за људима које ни по чему не можеш волети , посебно не зато што знају стране света , што имају свој правац , дом и крст негде у њему .
Покушаваш домовини , изнемогао и у крпама , да помогнеш . Не тако , сиротице ! поручујеш јој : Не тако , већ овако , осрамоћена моја сестро ! Домовина , будући велика и без срца , свака , па и наша , то и не чује , не види . Брига њу ,
19