Уредниково ћоше
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Уредниково ћоше
Пише : Анђелко Заблаћански
СЕЋАЊЕ НА ПЕСНИКА
Већ је година како небески сањар небом сања , a и за живота његов поглед је врло често био упрт ка небесима . Богу или висинама којима је стремио , верујем и припадао . Годишњица од смрти највећег мачванског песника Борисава Боре Симића је била 3 . јануара . Отишао је Бора , дохватио те висине које му нису дате за живота .
Ћерка му је подигла леп споменик , написала да је песник , а они који су га за живота облачили у мачванску народну ношњу да им велики поета својим стиховима отвори или улепша неку свечаност , ништа . Ни прстом нису мрднули . Чак су , баш они који су га највише водали , на предлог да се у општини где је провео цео свој живот установи песничка награда са Бориним именом , где би локална библиотека добијала књиге пристигле на конкурс , а општина издвојила уз помоћ спонзора награду победнику , брзоплето рекли – па он је био сељак . Замисли , сељак у сељачкој , пољопривредној општини . А читао је више него интелектуалци , све док му вид није ослабио . Тачно је да је отад Борина поезија почела да клизи надоле , али он је већ имао толико добрих песама да те позне ни он сам није узимао за озбиљно .
178