С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Душан Срезојевић умро 15 . јануара 1916 . године
СЕНКЕ
Мирно бих да спавам докле поља хује И таласи траве уморне ме хладе ; Успаване слатко кȏ после олује , Већ спавају жудње с миром нове наде .
Докле бледе мисли издишу и чула , Осећам шум страсни сочна млада биља ; У уху мом свира још чаробна фрула Поново нађене мелодије миља .
Прелазе лагано небом неке сени ; Свежа киша хладна тихо веје доле . Као саркофаг сам , без даха у мени . И с велом баченим на све моје боле
Мене опија један рефрен свега . Радостан ? Ил ’ тужан ? Не знадем . Али да Запевам гласно , с оне стране брега , Чуо бих кȏ да неко тихо рида .
169