С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Ти чујеш Песму Сунца и шарене цветне корале у краљевско — плави дан ;
и музику свих звезда , магијску Тајну ноћи , и птице ти Лет је знан .
Гором те чекају срне , лептири венац ти праве , ласте на руке лете ;
пути те далеки здраве јер ти си њихов цео : песник и велико дете .
А промичеш ко ветар крај наших улица , кућа : усамљен , близак и стран ,
и носиш наш заједнички живот ко звездану заставу сјајну дигнуту у неба Сан .
И док занесен идеш цвет заборава ниче , где твоја нога крочи ,
а вечно цветају плава мора тамо ... иза зелених гора азурно за твоје очи
те бездане ... бездане очи .
167