С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
А сване л` дан великог погреба , уз гласе тужне и торжествене , под тешком сенком црних застава , расуте кости прикупите ми у заједнички гроб јунака свих што падоше за твој победни стег .
Препевао Вељко Петровић
Слободан Ракитић умро 1 . јануара 2013 . године
НЕ СМЕМ ДА ЗАВРШИМ ПЕСМУ ОВУ
Облак не пропушта кишу , облак не пропушта зраке сунчеве , свет се не мења , рекла си . Ал , погледај , још једном , моје очи запаљене , јесам ли то пред тобом , јеси ли ти то преда мном ?
Гледам свет који се не мења , рекла си .
Гледам плод невидљиви и мислим на корен . Гледам стабла , северна и јужна , и мислим на земљу која ми се све више осипа под ногама .
161