Број 37 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 157

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ЈОШ САМО ОВДЕ СЕ СРЕЋЕМО
Пишем ти јер једино тако још умем оно што мислим негде да сместим . Занемела сам , свака реч у грлу ми застаје , баш онако како си желео да буде .
Пишем ти и нек ово буде последње писмо и последње место на ком се срећемо . Пишем зарад прошлих дана оних који су се таљигали , и оних ноћи у којима једино звезде знају како смо љубав тамничили и убили .
Пишем ти због сваког сутра , у која идем са два кофера - не пакуј ми ни мрве своје жртве тај терет , ипак , теби остављам . Пишем ових неколико редова јер желим да знаш да имам још дуге између два длана и вере у један обичан загрљај у свим бојама .
157