С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
љубави с предумишљајем каже : / и знам убићеш ме заборавом ,/ најстрашнијом смрћу / од свих страшних смрти /.
Поезија Мирјане Бекчић , мада по мотивима не много широког дијапазона ( љубав и живот ) никако није једнолична , шаблонска и досадна . Напротив , песме су разноврсне , пуне слика из спољашњег света осликаних унутрашњом страном душе . Слике су живе и у боји које трепере негде између црног и белог , унутрашњег и спољашњег . Танане душе , а ово и јесте поезија за осећајне читаоце , Мирјанине стихове могу доживети као своје . То је посебна снага песама у овој збирци , јер у ствари , сврха поезије је у том тренутку који сваки читалац осети на својствен начин .
Песникиња користи метафоре у приметно неуравнотеженом ритму . Као да то зависи од околности , или њеног расположења и надахнућа у којима је писала песму , јер могло би се рећи да има циклусе песама са и без метафора . Много је више оних са незнатним коришћењем метафоре као стилске фигуре , али ако се узму у обзир дањашњи поетски трендови онда је сасвим разумљива и донекле оправдана Мирјанина употреба метафоре тек у назнакама . Песме су писане слободним стихом , и то не елитовски - где постоје неке норме у метрици , већ паундовски – слободне до краја , што је песникињи свакако дало већу могућност поетског изражавања .
153