Број 37 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 151

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
се оде у другу крајност , када се само „ бифла “ ( читај – непрекидно говори ), а не објасни се ништа . Када ученик заволи предмет , нема тога што не може научити ! Тако је и са мном , са свима нама . Потребно је да и ми , наставници , заволимо те наше састанке , рецимо да не буду мучни , да говоримо колико и кад заиста требамо . Дијелимо несебично разумијевање и знање . Ријечи нису свемоћне , поготово кад се бацају у вјетар .
151