Енеини огледи
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Енеини огледи
Пише : Енеа Хотић , проф . српског језика и књижевности
САМО НАМ ЈЕ ЉУБАВ ПОТРЕБНА
Претпосљедњи дан школе . Лијепо је то кад угрије у децембру па ти се лице раскрави , а руке могу слободно да се крећу не тражећи топле џепове . Некако ми топло и око срца . Ниједна улица ми није толико дугачка , ниједан проблем не изгледа тако огроман . Нисмо ни свјесни колико то магично сунце зна да ублажи све па и оно што директно нема везе са њим . Све ја то знам , но , не бих сад да дијелим савјете како шта треба . Сви паметни људи знају доста о себи самима или се Живот постара да то сазнају прије или касније .
Прије школе сам отишла да себи пред Нову годину купим још мало слободе – читај платила сам рачуне , па сад тако идем улицом привидно безбрижна , мада ми примисли као леденице долазе у главу , али ја их одбијам и топим својим лаганим ходом и погледом према небу . Тамо и јесу сви наши одговори ... Примијетила сам да и дјеца кад одговарају кад се премишљају и траже одговоре , често упуте поглед према горе , ваљда сви очекујемо да нам небеса
149