Број 37 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 148

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Виктор Иго – Човек који се смеје
Сав ван себе , пун презира и грчевито прибравши сву снагу Гвиплен се испрси и нетремице баци поглед на све :
– Шта ћу ја овде ? Долазим да будем страшан . Ви кажете да сам чудовиште . Не , ја сам народ . Да ли сам изузетак ? Не , ја сам као и сви остали . Изузетак сте ви . Ви сте варка , ја сам стварност . Ја сам Човек . Ја сам страшни Човек који се смеје . Чему се смеје ? Смеје се вама , себи , свима . Шта представља његов смех ? Ваш злочин , а његово мучеништво . Тај злочин треснућу вам о главу . То мучеништво пљунућу вам у лице . Смејем се , значи : плачем .
Овде застаде . Наста тишина . Још су се смејали , али тише , тако да је могао да у себи помисли како је привукао пажњу . Он предахне и настави :
– Овај смех на мом лицу урезао је један краљ . Овај осмех израз је општечовечанског бола . Овај смех значи мржњу , принудно ћутање , бес , очајање . Овај смех је последица мучења . Овај смех потиче од насиља . Када би овај смех имао Сатана , то би била осуда Бога . Али вечито није налик на пролазно ; пошто је оно апсолутно , оно је праведно ; Бог мрзи оно што раде краљеви . Ах , ви ме сматрате за изузетак ! Ја сам симбол . О , ви безумни силници , отворите очи . Ја оличавам све . Ја представљам човечанство онакво каквим су га учинили његови господари . Човека су унаказили . Оно што је мени учињено , учињено је људском роду . Унаказили сте му право , правду , истину , разум , као мени очи , ноздрве и уши ; и њему су као и мени у срце ставили изметлиште гнева и бола , а на лице маску задовољства . Милорди , кажем вам , ја сам народ . Данас ме угњетавате , данас сте ме извиждали . Али будућност је мутна југовина : што је било лед , постаје талас ! Што је изгледало постојано , биће сатрвено . Једна грмљавина , један тресак – свршено је . Ближи се час када ће један грч срушити ваше угњетавање , када ће рика бити одговор вашем звиждању .
148