С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ЗИМА
Прошао нам септембар , дошао нам децембар , са пахуљицама бијелим , и са вјетром лудим , који помахнитало дува , и са бијелим мразом , што се ујутро појави , и са облацима тмурним , који иду кораком журним .
Кровови кућа се бијеле , ко и гране зелене јеле , прекривене малим пахуљицама , што их држиш на свом длану , оне спавају и сањају , и лагано падају читав дан , и слете на твој длан .
Дјеца у снијегу се играју , и зимске пјесме пјевају , желе разне жеље , играчке , љубав и весеље , снијег је оно што им највише треба , и мале пахуљице које падају с неба .
За дјецу је зима уживанција права , досадила им више зелена трава , кристалне пахуљице сијају , и малој дјеци се радују .
Дуња Зец , 11 година Бања Лука
143