С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Радовала би ме српска срећа Божјим даром силним добивена Кад дођу српска радосна пролећа И правда за српство заслужена
Кад се мрак нечасти са Србина склони И сунчани зрак обасја му душу Кад Бог Васељени разум поклони И са душе моћних растера тмушу
Окрене их Богу и земаљској правди Разум настани у њихова срца Кад љубав замени злобу и неправду
И насмеје народ што плаче и грца Кад свет обасја љубав и срећа И име српско скинуто с распећа
И име српско скинуто с распећа У име правде потребне човеку Нек нестане злобе , нек завлада срећа У овом нељудском и страшном веку
Нек не буде силе , да једнакост влада Да великим словом реч Човек се пише Нек умукне страшна ратна канонада Погрома и рата да не буде више
Нек Косово српско српско име носи И црвени божури расту и цветају Нек се цео свет Србином поноси
Нек салве слоге светом запуцају И српска слава поново се вине Са Косова српског , изашлог из тмине
141