С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Косово српско ја бранићу тиме И људским добром растеривати тугу Да умине бол у роду српскоме Станућу смерно пред колону дугу
Изгнаника што беже беспућима наде Док за њима кости у ракама плачу А преци са неба мач освете ваде Силнику спремају небеску ломачу
Светитељи цвиле са црних зидова Ридају светиње , огањ сузе суши Помамила се браћа Каинова
А мене стеже тескоба у души Због тога ћу поћи у битку крваву И пркосно стати пред аждају троглаву
И пркосно стати пред аждају троглаву Пред канибале што се месом хране Нећу жалити ни живот ни главу Јуришаћу да светим српске ране
Јер време је дошло Солане , Кларка и Била Вокера и Цимермана Сервилне Европе која се скрила Иза швапских газда и њихових рана
Потомак финских фашиста нам мери Метром зла правду која дух убија Народу суди , истини се цери
Над Србијом коло окрутности свија Народ се нашао у страшном ужасу Бог ми је сведок у овоме часу
138