С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Крсне ми славе светога Јована Дошла су доба смутна и тешка Српство анатему прима сваког дана Прошла су времена часна и витешка
Насрће сила злобом задојена Пуних стомака а празнога срца На славу и част српскога имена Великим злоделом под којим се грца
Безочни , горди фарисеји зла Без милости ломе све што је свето Трују нам душу и чистоту тла
Насрћу на земни и небески престо И зато , ради те големе муке Одметнућу се одмах у хајдуке
Oдметнућу се одмах у хајдуке Да имам с киме мегдан да делим Као кад су ми преци ишли на Турке Заратићу са злочинством целим
Јер ретко има земаља и људи Који поштено гледају на нас То код мене стално силну жељу буди Да се хватим мача , и да тражим спас
Недодирљиви су иза плашта силе Јаки у снази а разума плитка Покрећу их страсти само њима миле
А носи им душу ђавоља логика Зато ћу у бој поћи овог дана Свестан да није време за мегдана
135