Прва шанса | Теодора Родић
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Прва шанса | Теодора Родић
ЋИЛИБАРНА ПРАШИНА
Много је наших година уткано у бетон овог града .
Лична еволутивна прашина која кружи над мјестима на којима смо били .
Ја сам придошлица која чита типик који си написао .
Ауре старог тебе гутају моје блиједе , димљиве сјенке .
Твоје превертеровско доба на Дорћолу . Мртви пјесници Прве гимназије са зидова гледају чедо . Можда смијех твој звонак ходницима , Можда немарно забачен прамен са чела . И сигурно неугледни дјевојчурци за које си био Бог . Вољела бих те и тада , да сам знала да постојиш .
Кристализуј у ћилибру сваки дан свог архе-себе .
Распрши честице сјећања ту , изнад шина трамваја двојке .
Хватаћу их у лету , док клапарам у црвеном џину поред Скадарлије .
Свици твоје прошлости морају бити довољни ,
Јер , некад си био ту , а данас не знам гдје си .
13