С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
идентификацију са главним јунаком . Бекство од стварности је темељно и успешно не зато што дете-читалац улази у потпуно другачији свет , већ управо стога што је тај секундарни свет само прерушени , поједностављени приказ стварности , који читаоцу може пружити осећај познатог , постојаности и безбедности – на крају сваке књиге , зло бива побеђено или бар привремено сузбијено . Истовремено , нуди се сведен и једноставан модел света , очишћен од већине „ реалних ” савремених проблема ; тамо где их се дотиче , они су доследно поједностављени и / или маскирани ( расизам у виду нетрпељивости између чистокрвних и нечистокрвних чаробњака ) како би се могло понудити неко лако решење . Књиге Џоане Роулинг читаоцу поручују да је сваки свет устројен према одређеним друштвеним правилима којима се треба покоравати јер нуде безбедност и духовну удобност ; у исти мах , списатељица удовољава дечјим ескапистичким жељама и њиховој потреби за социјализацијом .
Постоје , дакле , две основне одлике имагинарних светова у књижевности за децу , наизглед супротне : очуђеност , необичност приказаног света , и његова суштинска присност и познатост . Временско измештање у неку , ма колико фантастичну , прошлост популарно је управо стога што спаја ове две тенденције . Док бришу проблеме савременог доба – еколошку катастрофу коју проживљавамо , распад старих вредносних система , општу економску несигурност – имагинарни светови у дечјој књижевности отварају могућност да се о тим истим проблемима проговори метафорички , да би се свели на размере „ примерене деци ”. На тај начин , забрињавајуће теме могу се актуелизовати било као непроменљиви део устројства света , било као стање које се може побољшати личним делањем . Све зависи од писца и од склоности читалачке публике .
128