С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
бисмо без оклевања могли сврстати у чудесно : „ У случају чудесног , натприродни чиниоци не изазивају никакву посебну реакцију , ни код јунака , ни код подразумеваног читаоца . Чудесно није одлика односа према испричаним догађајима , већ својство саме природе тих догађаја . Већина приказа фантастичних бића и светова , дакле , није усмерена на то да код читалаца изазове изненађење пред непознатим , већ чак рачуна са његовим препознавањем и са унапред задатом реакцијом . Мада на први поглед могу деловати „ отуђено ”, појаве и нарочито друштвени и породични односи у фантастичној књижевности за децу заправо су само танко прерушене околности које затичемо у савременом друштву , понешто стилизоване и неретко идеализоване . Што је још важније , тиме се предупређује било каква озбиљнија друштвена критика – књиге попут Чоколадног рата Роберта Кормијеа постале су крајње ретке . Најбољи пример за то представљају управо изузетно успешни романи Џоане Роулинг . Они описују секундарни свет који постоји напоредо са нашим , свет чаробњака и вештица у коме је магија савршено свакодневна ствар . Што више детаља Роулингова пружа , то јаснија постаје суштинска идентичност та два света . Постоје паралелне владине институције ( штавише , Министарство за магију сарађује са британским премијером ), чаробњачка болница Св . Мунго делује скоро као савремена лондонска болница , чаробњачки школски систем до танчина је описан и структуриран скоро као савремени британски школски систем – једино што се , рецимо , уместо математке учи аритмантија . Паралеле су спроведене и у најситнијим детаљима свакодневног живота – тако постоје чаробни селотејп и чаробњачка варијанта телефона , а кричави дневник Деjли Пропет отворено алудира на енглески Деjли Њуз . Тематски , романи о Харију Потеру такође не представљају неку посебну новину , глатко се уклапајући у стари и добро познати круг књига о животу ученика у
126