С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
горива нису потиснула пару као погонско средство ( одатле и назив поджанра ). Временски – или би правилније било рећи стилски – ова дела су углавном смештена у мање или више препознатљиво позно викторијанско доба крајем XIX века , на први поглед далеко од уобичајеног средњовековног миљеа . Јасно је да важну улогу има привидна временска и културна удаљеност од савременог света . Тиме се бар делимично може објаснити и нагла популарност стимпанк-а : смештен је у епоху која из данашње перспективе може да се посматра ( и приказује ) као јединствено , целовито раздобље са карактеристично стабилним друштвеним односима и моралним нормама ; такође , за популарну књижевност XIX века је , у целини гледано , типичан технолошки оптимизам у стилу Жила Верна – напредак технике се поистовећује са напретком човечанства у целини . Стимпанк преузима то становиште и / или приказује алтернативне моделе технолошког развоја , засноване на еколошки нешкодљивијој пари ; чести су врло детаљни описи економије и технологије алтернативних светова ( Кит Робертс , Паване ). На нешто сложенији , заобилазнији начин , и ови текстови нуде својим одраслим читаоцима осећање непроменљивости и стабилности које им недостаје у савременом свету ; класичну идилу заменила је раноиндустријска идила , из доба пре широке употребе електричне енергије .
Овако профилисана дела углавном нису писана хуморним тоном , нити су њихови писци склони језичким и логичким играма . Потиснула су на маргину нонсенскњижевност , какву негују писци попут Паула Мара , и која је ближа Кероловој традицији . Очигледно је да се релативно мало цени језичка креативност , модерни фрагментисани наративи , као и аутентичност секундарних светова . Када би се најпознатији наслови тренутно на тржишту анализирали према чувеној Тодоровљевој подели фантастичне књижевности на чудно , чудесно и фантастично , огромну већину
125