С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Упоредо са тим , појављује се низ књига које одговарају новим условима и које би раније биле незамисливе – рецимо , Конрад из конзерве Кристине Нестлингер , у којој фабрика деце заинтересованима испоручује конзерве са већ развијеном , образованом и лепо васпитаном децом . Главни јунак , Конрад , успева да се избави од родитеља којима је намењен управо стицањем здраве дозе непослушности и самосталности .
Упадљиво је да су у савременој књижевној продукцији овакве књиге мањина . Већина секундарних светова у последњих двадесетак година има заједнички именилац – слабо прикривену носталгију за прединдустријским добом и стабилним , конзервативним друштвом . Огромна већина савремених књижевних дела за децу која постулирају имагинарне светове припада жанру епске фантастике . Ти секундарни светови су ретко када урбани , описивана друштва углавном подсећају на ( западно ) европски средњи век , што се делимично може приписати томе што користе мотиве и опште реквизите бајки . Најутицајнија су свакако дела Џ . Р . Р . Толкина , који је стварао светове са великим отклоном ка англосаксонском наслеђу , покушавајући , према сопственим исказима , да синтетише енглеску псеудомитологију . Од средине педесетих година , у књижевности на енглеском говорном подручју , а касније под њеном превлашћу и другде , постоји стални ток књига са мање-више истим толкиновским репертоаром чудесног , и бићима преузетим из нордијске и келтске митологије ( вилењаци , тролови , змајеви итд .), која се до бесвести рециклирају . Извесно освежење је наступило када се негде крајем осамдесетих година , најпре у научној фантастици , развио поджанр стимпанк , да би касније , преко дела попут романа Филипа Пулмана , ушао и у књижевност за децу . Писци стимпaнк-а углавном постулирају алтернативне светове у којима се технологија развијала другим путем а фосилна
124