С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
или научно-фантастичних помагала ) доспевају из примарног у секундарни свет . Као што примећује Марија Николајева у Магичном коду , та путовања су већином кружна , завршавају се повратком у примарни свет . Постоје , међутим , и значајни изузеци ( Браћа Лавље срце Астрид Линдгрен , Хронике Нарније К . С . Луиса ).
Фантастична књижевност за децу је током одређених периода у појединим земљама критикована и чак активно сузбијана из идеолошких разлога ( земље Источног блока у периоду ждановизма , али и западна Европа ). У последњих двадесетак година , напротив , доживела је невероватан успон како на комерцијалном тако и на критичком плану . Тренутно је једна од најпопуларнијих светских списатељица Џоана К . Роулинг , позната управо по фантастичној серији о Харију Потеру . У ограниченом оквиру овог чланка , позабавићу се разлозима за популарност фантастичне књижевности за децу .
Једна од главних критика упућиваних фантастици одувек је била та да одваја читаоце од „ стварности ”, нудећи им јевтини ескапизам . У књижевности за децу ова се тенденција могла сматрати нарочито опасном , будући да је , према критичарима , могла навићи децу да не траже решења за своје конкретне проблеме , већ да се повлаче у сопствене имагинарне светове у којима су тешкоће из стварности или унапред решене или једноставно прећутане . Ерик Рабкин у својој књизи Фантастика у књижевности посвећује читаво поглавље фантастичном и бекству , закључујући да „ ако познајемо свет у који неки читалац бежи , онда познајемо свет из ког долази ”. Од шездесетих година датира својеврстан обрт у проучавању и писању књижевности за децу , на сцену ступају радикално лево орјентисани теоретичари који захтевају њено преосмишљавање , нове текстове који неће одражавати старо виђење света већ ће децу подстицати на самостално размишљање и делање .
123