С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
њему антагонизми спонтаности и природности и цивилизацијских норми веома изразити . Док бајка , напуштајући стварни свет и одлазећи у сфере чудесног и непостојећег , не потреса нимало смисао и логику реалности , не угрожава сигурност и извесност постојећег , фантастична прича својим „ бекством од стварности ” чини побуну против детерминизма , чврсте логике , проверених и вечних истина ; док бајка штити постојеће стање , кочи преображај и све своди на непромењиви прототип , фантастична прича уклања границе , отвара просторе непосегнутог и слободног .
Имагинарни светови у књижевности за децу : бекство као повратак
Модерна књижевност за децу , могло би се рећи , почиње од Алисе у земљи чуда Луиса Керола . Земља чуда је истовремено и један од најпознатијих имагинарних светова ( овде тај термин користим у ужем смислу , дакле не означавајући било који фикционални , описивани свет , већ управо свет који се бар једном одликом упадљиво разликује од стварно постојећег ; такви су превасходно светови који се описују у области фантастичне књижевности и за које ћу у даљем тексту користити одомаћени назив „ секундарни светови ”, који је први увео Џ . Р . Р . Толкин .)
Структура секундарних , фантастичних светова у књижевности за децу ограничена је истим нормама које важе за сву дечју књижевност . Не прекорачују се одређене границе – нема агресивног , вулгарног језика , детаљног приказивања сексуалности нити упечатљиво приказаног насиља ; такође , пожељно је да дело има оптимистичан тон и срећан завршетак , али не и обавезно . Протагонисти оваквих наратива најчешће су деца која на неки начин ( путем магије
122