С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
фантастичној причи Стара кућа број три Еле Пероци , фантастика и прекорачење датости , у служби су стварног прекорачења датости , у функцији откривања потенцијала који се крију у деци , могућности да не буду само посматрачи и пасивни ученици у животним збивањима док не порасту , док не постану одрасли . Прича о непослушној нози Душана Радовића , открива у обичном , скромном , марљивом и честитом обућару Клину потенцијале које он није ни наслућивао у својој тежњи да буде у оквирима устаљеног и уобичајеног реда , у сигурности коју му је обезбеђивало припадање стаду .
Фантастична прича би да промени свет или бар да изрази сумњу у ваљаност његовог устројства . Она је од бајке ближа уметности и поезији , јер је упућена на трагање за неотуђеним смислом ствари . Иако су понекад фантастични ликови двојници бајковитих ( пети најмањи прст у Причи о малом прсту Душана Радовића варијација је лика најмлађег брата наивка , глупка и будале ), они се од својих прототипова разликују што изражавају критички однос модерне књижевности према животу . Критички се односећи према ограничењима стварног света , фантастичка прича се супротставља свеукупној књижевности за децу ( и реалистичкој ), која обилује митовима , окамењеним и стереотипним представама , као што су : дечија небрига за хигијену ( а не општа небрига и деце и одраслих ), чачкање носа ( такође ), лењост ( исто тако )... – коначно , читаво детињство као царство среће и безбрижности свеопшти је мит који се у књижевности за децу упорно брани од подривања и дела која о детињству говоре на другачији начин .
Фантастична прича омогућава својим јунацима и својим читаоцима да искоракну из ограничености и ограничења реалног света , да превазиђу достигнуто , да се не мире са постојећим . Не смеју нас заварати чудесне приче , које нас након искорака поново враћају на старо и
117