С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
највећих и најславнијих књижевнх дела . Од најстаријих писаних докумената у историји човечанства , Епа о Гилгамешу , Артуријанских легенди до епске поезије Божанствене комедије – фантастичне авантуре неустрашивих јунака и јунакиња , смртоносних чудовишта и тајних мистичних краљевстава очарале су многе читатеље . У том смислу историја фантастике и историја књижевности су нераскидиво повезане и испреплетане .
Историја модерне фантастике почиње са Вилијамом Морисом , пионирем тог жанра из касног XIX века и лордом Дунсанијем који је наставио традицију у XX веку . До средине XX века већина фантастичних дела била је објављивана у истим часописима као и научна фантастика , а често су је писали и исти аутори .
Средином прошлог века две подврсте фантастике постале су врло популарне и утицајне – тзв . племенита фантастика и роман мача и магије . Што се племените фантастике тиче , најважнија дела су Толкинов Хобит и Господар прстенова . Врло су значајна дела и K . С . Левисове Нарнијске хронике . Неки од најзначајнијих аутора романа мача и магије су Фриц Либер , Роберт Е . Хауард и Кларк Ештон Смит . Фантастика је доживела велики повратак у другој половини XX века , често под утицајем ових најпопуларнијих аутора , и по узору на њих „ посуђујући ” из митова , епова и средњовековних романа .
Популарност фанастике наставља расти и у XXI веку што се може видети и по резултатима продаје серијала о Хари Потеру , а такође и по филмским адаптацијама фантастичних књига које су постигле статус „ блокбастера ” што се посебно односи на трилогију Господар прстенова .
115