Три песме | Драгана Зорић
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Три песме | Драгана Зорић
ВУК
У крвотоку твоме кључа бела пена , усне нагриза , и ти је зовеш жар . Није ватра .
Има ли чега у набреклости жила ? Физика преточена у додир није нужно милина . Ко ти даје за право да тврдиш да те у другоме више има ?
Ноћас ће у хуцима , јер овде су речи ређе звук . Умрети лаж оживела у мук .
Чељуст ће твоју послужити мојој , не као љубавни дар , већ као љубављу раздеветану лаж .
Клештима лупаћу ти зубе при удару клатна , јер треба имати ритма , чак и кад се ломи . Чак и кад су снови .
Пред зору ће крик осванути нем , уклесан у дрво од ког фруле неће бити , оваплоћен у плоду у ком ћемо Пана скрити .
108