С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Оћутах јој на то , пљунух на кућни праг и такав живот . Не видех у тим годинама шта значи родитељска љубав , не схватих да се то не купује новцем , не схватих да ми многи завиде на тој безграничној љубави и мајчиној пажњи . Био сам глув за похвале које су јој упућиване , био сам слеп за њено мило лице , срећан осмех када бих био присебан и трезан . Убио сам , Господе . Одлазећи од ње нисам видео да сам је убио . Моја глад за новцем и лагоднијим животом није разумела њену љубав и страх . Ја нисам разумео њене сузе на вратима капије када ме је молила да не одлазим . Годинама се нисам јављао , ни пожелео да јој чујем глас .
Успео сам у животу , живео у најлепшем делу града , имао добро плаћени посао , куповао шта и где пожелим . На мајку ни помислио нисам . Како сам је заборавио ја , тако су је полако заборавили сви . У немаштини и беди , одбијајући сваку помоћ и храну , душу Ти је предала . Ја сам крив . А касно је – знам . Тек када изгубиш видиш где си грешио . И сада видим да си добио анђела , да сам могао да имам оно без чега ћу ти једног дана доћи . Не тражим опрост од тебе , већ од ње .
Мајко , опрости што од мене љубав ниси осетила , што ти никада нисам био понос и снага , опрости што сам се срдио и љутио на тебе , што никада под руку са тобом нисам прошетао градом , опрости ми на свакој погрдној речи , опрости што си језера суза због мене исплакала .
Мајко , опрости што ти никада нисам рекао да те волим , нисам ти рекао да си увек била дама , опрости ми што ти никада нисам ни кафу скувао , узимао последњи динар , опрости што те нисам поштовао и што сам те заборавио .
Мајко , опрости ми што ти живот нисам продужио , унуке и нову породицу подарио , опрости што си увек са сузама о мени причала и сагињала главу кад ми име чујеш , што ти осмех нисам опет вратио на лице , опрости ми што сам био као он , што те никад нисам пољубио и рекао да сам без тебе заправо ништа .
105