С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ГРЕШИО САМ
Грешио сам , Господе . Много сам јој бола нанео . Варао сам , Оче . Био сам млад , нисам знао колико је жена нежна и крхка . Нисам препознавао искрене додире од нагона . Све су ми биле исте , исто нашминкане , са истим фризурама , сјајним ноктима . Носиле су све те високе потпетице и уске хаљине . Знам , није оправдање . Желео сам ја , Оче , да у мору њих нађем једну различиту којој ћу се пред Тобом заклети на верност и љубав , ваљда нисам био довољно упоран . Лагао сам , превише . Свакога дана , некако механички те су лажи изговаране . Лагао да волим , лагао где сам и са ким сам , лагао да се не опијам . Био сам горд , летео високо , мислио да знам све . Срдио се , Господе , на најближе . Терао их од себе , повређивао . А само њу једну си ми оставио на овом свету . Чак се и на њу љутио безброј пута . Знао сам ја да није она крива за сиромаштво у ком сам одрастао , шта је друго и могла поред њега . Нисам ценио њене проплакане ноћи и искидано срце . Нисам желео да разумем недостатак образовања који су јој ускратили па се стидео њеног присуства много пута , а не видех љубав у тим плавим , сјајним очима .
Заривао сам , Оче , многе речи у њено срце као жилет , називајући је свакаквим именима долазећи као младић припит дому . Кривио је што нисам као сви „ нормални “ момци дотакао земљу велеграда . Жудео сам за новцем , лаким девојкама , лепом одећом , скупим колима , прескупим ситницама . Одбијао сам веру ... Гурао је са врата собе кад ми принесе кадионицу и тамјан . Ружно сам о Теби говорио кад Те спомене , опрости ми . Викао сам на њу , чак и ударио пар пута . Не примећивах да понављам очеве поступке . Упитала ме једном :
„ Како ћеш жену сутра поштовати , ако не поштујеш ону која ти је живот подарила ?“
104