С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Матија Бећковић
САМО ДЕЦА НЕ ПРЕСТАЈУ ДА БУДУ НАРОД У ВРЕМЕ КАД ЈЕ ЈЕДИНО ПОШТЕНО И ПАМЕТНО – БИТИ ДЕТЕ
Похвала Душану Радовићу
Иво Андрић је некоме поверио как не воли да пише писма , јер му свака лепа реченица треба за прозу .
На разгледницама које је Душан Радовић слао пријатељима има више поезије него у читавим збиркама песама . Те реченице би се комотно могле укључити у његова сабрана дела . А писао је као што је говорио , и подједнако се мучио и са једним и са другим .
Нико није био дубљи на плићим местима , нико није трошио скупљи дар на јефтиним пословима , нико није заложио већу памет у свакодневној служби своме народу , нити смо имали крупније главе на нижим положајима .
Душан Радовић је Иво Андрић који је одбио да одрасте . Андрић који се постидео и почео да пише за децу .
У ствари , био му је потребан народ , а само деца нису престала да буду народ у време када је једино било поштено и паметно – бити дете .
Радовић је себе доживљавао као примењеног песника који ради по кућама , а сам је написао да је почео да пише за децу из кукавичлука књижевног и животног .
Сад је све готово , и кад му нико не може ништа , можда смемо одати последњу тајну . Тајну коју је песник и од себе крио .
Овај Змај после Змаја , пристао је да буде и писац за децу . Његов проницљив и довитљив ум само се послужио овим жанром као лукавством да на што безазленији начин покрене што крупнија питања , да што чистије , здравије и ведрије изрази што дубље и заумније садржаје .
100