Страна 16
Ђачко срце
Глумци су у данашње време међу најпопуларнијим
јавним личностима. Велику популарност стичу
захваљујући доступности телевизије и интернета.
Међутим, глумци су били популарни и пре
савремене технологије, што нам доказују велика
имена попут Жанке Стокић.
Иако ово име живи и данас, колико заправо знамо
о нашој великој глумици из прве половине 20. века?
Већ премијерним појављивањем у улози
Терезе у представи „Брачне ноћи“ 1902.
године освојила је публику. По распаду
трупе са неколицином колега кренула је да
обилази војвођанске, славонске и босанске
вароши. У Вараждину је 1907. године
добила и прву драмску улогу - играла је
удовицу у комаду „Нада“. Годину дана
касније се удала по други пут и о
том браку је говорила да је био из љубави,
али да се завршио са болним успоменама.
Жанка је најпре играла у трупама Мике
Бакића, Димитрија Нешића и Михаила - Ере
Марковића, затим од 1907. у Осјечком
казалишту, где ју је запазио и познати
хрватски редитељ и театролог Бранко
Гавела.
Али,
прекретница
у
њеној каријери се десила у августу 1911.
године, када је гостовала у Београду. Ту ју је
запазио управник Милан Грол. Само месец
дана касније примљена је за привременог
члана Народног позоришта, а убрзо постаје
Рођена је у Великом Градишту као Живана. Отац
Богосав је био пекар. Њена мајка Јулка је рано остала
удовица, па се удала за свештеника Александра
Николајевича Санду, који није желео пасторку у
својој близини, па се Жанка већ са четрнаест година
удала за једног зајечарског абаџију. Међутим,
„побегла“ је са позоришном трупом Љубомира
Рајичића Чврге, где јој је први задатак био прање
веша. Муж је први пут успео да је батинама врати
кући, али је други пут младу Жанку узео у заштиту
глумац Аца Гавриловић, који је касније постао њена
велика љубав .
и његов стални члан. Ту је
играла у три Гавелине
представе
„Фигарова
женидба“, „Сирано де
Бержерак“ и „Родољупци“,
а на сцени Народног
позоришта одиграла је и
више од стотину малих и
великих улога.
Њене запаженије улоге су
Тоанета у „Уображеном
болеснику“,
Дорина
у
„Тартифу“,
Нера
у
„Подвали“,
Стана
у
„Станоју Главашу“, а