narandz a u crnini
ˇ
Bosnu sam oduvek doživljavao kao lirsku sli-
ku Federika Garsije Lorke, i to sliku narandže
u crnini. Te dve boje u mom umu je i dalje najbolje karakterišu. Kao preveliki antagonizam
svetlosti i mraka i njihovo potpuno sjedinjenje. Neodvojenost od ovih boja u mom doživljaju Bosne proizašla je iz sublimnog njihovog odnosa kroz istorijska njena dešavanja. Bosna je
prečesto bila zemlja kobi. Glas vapećeg u pustinji. Bosna, od vatre i dima. Bosna od pepela i humusa, koji najbrže na ovoj planeti poravna bivša
ognjišta i upije ih u kore crnog zemljanog grotla.
99